Koreni firme Oticon dosežu u 1854 godinu, kada je Hans Stefan Demant u danskom gradu Odenseu osnovao radionicu za izradu satova. U narednim godinama firma je prešla na proizvodnju šivaćih mašina, a pred kraj 19 veka i na proizvodnju bicikala. Firma je bila veoma uspešna.

Nakon smrti osnivača 1897godine porodični posao preuzeo je njegov nećak Hans Jorgen Demant. On je rođen 1854 godine. Sa suprugom Kamilom imao je petoro dece i bio je veoma uvažen u svojoj sredini. Pod firmom Demant nastavljena je proizvodnja mašina za šivenje i bicikala.

U starosti od 42 godine, kod supruge Kamile počeli su problemi sa sluhom.  U to vreme za osobe oštećenog sluha prave pomoći nije bilo.

Međutim 1902 godine kćerka danskog kralja Kristijana IX, Aleksandra, krunisana je kao engleska kraljica. Ona je bolovala od otoskleroze i uoči venčanja iz Amerike je nabavljen prvi električni slušni aparat, koji je princeza uspešno koristila na svom krunisanju.

U nameri da pomogne supruzi, Hans Demant je otputovao u London i kupio isti model slušnog aparata. Kako je aparat bio veoma uspešan, interesovanje za njegovu nabavku je postalo veliko, i Hans Demant je uspostavio vezu sa proizvođačem Akouphone Co. iz Amerike i počeo da uvozi slušne aparate u Dansku.

Prvi slušni aparat prodat je 1904 godine, interesovanje je bilo veliko i Hans Demant se posvetio poslu prodaje slušnih aparata, kao distributer aparata u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj.

Nakon njegove smrti 1910 godine, posao je preuzeo sin Wilijam. Posao se ubrzo proširio na celu Skandinaviju, Englesku i Rusiju. Tokom narednih godina tržišta su se još više proširila, a od 1930 je otpočela je i spostvena proizvodnja delova slušnih aparata na osnovu licence.

Trgovinska blokada tokom Drugi svetski rat onemogućila je dalji uvoz iz Amerike i William Demant je jedino rešenje našao u organizovanju sopstvene proizvodnje slušnih aparata. Nakon završetka rata, otpočeo je izvoz slušnih aparata u zemlje Skandinavije i Rusiju.

Brzi napredak tehnologije toga vremena William Demant je pratio u korak. Tako je 1953 godine Oticon je u Evropi proizvedeo prvi slušni aparat sa tranzistorskom tehnologijom.

Tokom sedamdesetih godina pojavili su se prvi kanalni slušni aparati. Iako u to vreme, po kvalitetu nisu bili ravni modelima iza uha, zbog svog estetskog izgleda postali su pravi hit na tržistu. Težiste prodaje pomeralo se sve više od osoba u zrelim godinama ka mladjim osobama za koje je kanalni slušni aparat bio prihvatljiv za nošenje.

Pojavu digitalne tehnologije Oticon je dočekao potpuno spreman. Prvi potpuno digitalni aparat DigiFocus na tržište je lansiran 1996 godine i doneo je veliko unapređenje u mogućnosti razumevanja govora u bučnom okruženju. DigiFocus je slušni aparat koji je dobio najviše međunarodnih nagrada, a Oticonu je doneo ogroman finansijski uspeh

Tokom 1960, a posebno 1970 godina Oticon se sve više orijentisao na izvoz svojih proizvoda, praktično na sva najvažnija tržišta u svetu: Evropa, Amerika, Japan itd. Razvijena je prodajna mreža u preko 100 zemalja sveta. Od ukupne proizvodnje, 95% je odlazilo u izvoz.

Broj zaposlenih se stalno povećavao, a proizvodni kapaciteti se proširivali. Oticon je postao najveći proizvođač slušnih aparata na svetu.

Tokom 1990 godina firma je organizaciono transformisana u modernu kompaniju, čiji je menadžment postao svetski interesantan primer organizacije rada i odgovornosti zaposlenih, takozvana “špageti” organizacija.

Danas je firma Oticon u vlasništvu Fondacije William Demant. Fondacija je osnovana 1957 godine, a William Demant je svoje vlasništvo nad Oticonom, ustupio fondaciji pod uslovom da Fondacija podržava donatorske aktivnosti usmerene ka finansijskoj pomoći zaposlenih u Oticonu, doprinosi u edukaciji mladih u okviru školskog sistema u Danskoj, kao i da finansijski pomaže kulturne, naučne i umetničke aktivnosti u svetu. Oko 10% ukupnog godišenjeg prihoda izdvaja se u te svrhe.

Statutom Fondacije određeno je da Oticon, mora ostati uvek većinskim delom u vlasništvu Fondacije. Na taj način je Oticon osiguran od mogućnosti kupovine i prelazak u ruke drugog vlasnika, bez obzira sto je jedan deo akcija Oticona prisutan na berzi i može se slobodno kupovati.

U bivšoj SFRJ Oticon je počeo prodaju svojih aparata preko firme Jugolek iz Beograda 1965 godine. Od tada pa do danas, OTICON je neprestano prisutan na našem tržištu i opravdano nosi atribute kvalitetnog i pouzdanog proizvođača.

www.oticon.com