Kod svih stanja nagluvosti neophodno je ispitati čulo sluha odnosno njegovu funkciju. Ova ispitivanja treba da daju odgovor na pitanje o kom se tipu oštećenja sluha radi (konduktivni, perceptivni ili mešoviti) odnosno u kom segmentu slušnog aparata je lokalizovana patološka lezija kao i u kom stepenu.

Osnovni audiološki testovi za ispitivanje stanja sluha dele se na kvalitativne i kvantitativne, ali se oni u toj meri prepliću, da ova podela praktično i nema klinički značaj. Kvantitativne metode nam pokazuju kakvo je stanje sluha nagluve osobe u odnosu na normalan sluh, dok kvalitativne metode otkrivaju mesto oštećenja sluha.

Najjednostavnije metode kojima se može ispitati sluh su šapat i govor, kao i kvalitativne metode ispitivanja sluha zvučnim viljuškama (Rineov, Švabahov, Veberov, Želeov, Bingov test itd.). Iako spadaju u istorijske postupke, one još uvek imaju svoju vrednost naročito za grubu dijagnostičku orjentaciju.

Audiometrija - savremena audiološka dijagnostika

Savremena audiološka dijagnostika podrazumeva primenu čitavog spektra ispitivanja radi dobijanja što preciznijih podataka o stanju čula sluha. Tonalna liminarna audiometrija je u svakodnevnoj kliničkoj praksi osnovno sredstvo za ispitivanje stanja sluha.

Ona se sprovodi pomoću elekroakustičnih aparata - audiometara, koji su u današnje vreme u potpunosti digitalizovani. Oni proizvode čiste tonove u rasponu od 125 do 16000 Hz i sa pojačanjem svake frekvencije za 1 ili 5 dB u opsegu od 0 do 120dB.

Njima se ispituje vazdušna (preko slušalica) i koštana (preko vibratora) vodljvost zvuka. U rutinskoj kliničkoj proceduri ispituje se obično frekventni opseg od 125 do 4000 Hz (referentne frekvencije od 500,1000, 2000 i 4000 Hz). Ovom metodom se praktično ispituje prag čujnosti čistim tonovima i u zavisnosti od stepena pojačanja pojedinih frekvencija stanje sluha se može oceniti kao normalno (0-25 dB), blago oštećenje (25-40 dB), umereno oštećenje (40-55 dB) umereno ozbiljno (55-70 dB), ozbiljno (70-90 dB), veliko oštećenje (90 dB i više). Ispitivanje referentnih frekvencija ima najveći značaj s obzirom na to da se radi o području ljudskog govora i njihov pad ispod 40 do 50 dB onemogućava normalan socijalni kontakt.

Vrednosti pojačanja pojedinih frekvencija unosi se u mrežni koordinatni sistem koji se naziva audiogram. Prema izgledu krivih za vazdušnu i koštanu provodljivost i njihovom medjusobnom odnosu procenjuje se kvalitet sluha (perceptivno, konduktivno, mešovito oštećenje).

Šta je govorna audiometrija i kada se primenjuje?

Govorna audiometrija koristi se za procenu razumljivosti govora kao i procenu mogućnosti audiološke rehabilitacije. Izvodi se tako što se pacijentu na odgovarajućim intenzitetima, preko slušalica ili u slobodnom zvučnom polju, emituju uglavnom dvosložne reči koje on treba da ponovi.

U vokalni audiogram se na apcisi upisuje intenzite izgovorenih reči, a na ordinati procenat korektno ponovljenih reči. Osoba sa normalnim sluhom ima 100% razumljivost na pragu od 20 dB. To se predstavlja krivom normalnog govornog audiograma koja je u obliku izduženog slova S.

Kod konduktivnih i perceptivnih oštećenja sluha dobijaju se krive različitih oblika i položaja u zavisnosti od stepena oštećenja sluha.

U kliničkoj praksi je sve više u upotrebi metoda registrovanja spontane otoakustične emisije (SOE) koja se bazira na činjenici da samo zdravo uvo može odgovoriti na akustičnu stimulaciju.

Ovakav tip provocirane aktivnosti je jedno od svojstava očuvanih spoljnih ćelija Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. Metoda ima poseban značaj za ranu detekciju oštećenja sluha kod novorodjenčadi već nakon 72 sata posle rodjenja.

Druge vrste audiometrija i metoda za ispitivanje čula sluha

Audiometrija kojom se beleže evocirani potencijali (BERA) predstavlja, kao i otoakustična emisuja, objektivni način registrovanja aktivnosti pojedinih segmenata akustičkog aparata, počev od kohleje do kore velikog mozga u kome su smešteni slušni centri.

Princip ovakvog ispitivanja baziran je na registrovanju promena u elektroencefalogramu koje nastaju nakon akustičnih stumulacija.

Za ispitivanje funkcije konduktivnog sistema čula sluha kao i registrovanje patoloških stanja u srednjem uvu u svakodnevnoj praksi se koristi impendancmetrija odnosno timpanometrija.

Ova metoda je naročito važna kod ispitivanja konduktivne redukcije sluha koja se javlja kod dece usled razvoja hroničnog sekretornog otitisa. Na osnovu ovih ispitivanja sluha, pored ostalih, donosi se odluka o načinu lečenju nastalog poremećaja.

Zakažite besplatnu proveru sluha naročito ukoliko primetite promene sluha - u konsultaciji sa stručnjacima nađite rešenje za svoje stanje sluha i poboljšajte kvalitet života!

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Opn S
  • Opn Play
  • Xceed
  • Siya
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Ruby