Izbor kandidata za aparat za sluh - kome je namenjen ovaj uređaj

Aparati za sluh su nekada bili preporučivani samo pacijentima sa konduktivnim gubitkom sluha. Ovi pacijenti su imali dobro očuvanu sposobnost razumevanja govora i visoku toleranciju za jake zvuke.

S druge strane, pacijenti sa senzoneuralnim oštećenjem sluha i smanjenom sposobnošću razumevanja govora nisu bili uzimani u obzir kao kandidati za amplifikaciju.

Sa napretkom hirurške tehnike srednjeg uva, većina konduktivnih lezija se leči operativno, pa je time kod ovih pacijenata smanjena potreba za slušnim aparatima. Tako imamo sa jedne strane smanjenje broja kandidata za aparat sa konduktivnim oštćenjem sluha, a sa druge porast broja onih sa senzoneuralnom lezijom.

Koja oštećenja sluha mogu biti korigovana aparatom?

Senzoneuralne lezije predstavljaju poseban izazov za izbor slušnog aparata i njegovo podešavanje. Zbog smanjene sposobnosti razumevanja govora i suženog dinamičkog opsega, posebno u području visokih frekvencija, kod pacijenata sa senzoneuralnim gubicima sluha potrebno je obratiti posebnu pažnju na podešavanje pogodnih parametara slušnih aparata, ali i predočiti pacijentu šta može realno da očekuje od slušnog aparata.

Osnovni kriterijumi za odredjivanje slušnog aparata su gubitak normalne slušne funkcije i nemogućnost korigovanja ovog gubitka hirurškim procedurama ili lekovima.

Kod konduktivnog oštećenja sluha unutrašnje uvo je kod većine slučajeva očuvano i ovaj problem se rešava uglavnom hirurški. Medjutim, ako je hirurška intervencija kontraindikovana ili je pacijent odbija, predlaže se primena slušnog aparata.

Kod senzoneuralne redukcije sluha, stanje u unutrašnjem uvu se značajno razlikuje od pacijenta do pacijenta. Sposobnost obrade zvuka ne može se proceniti samo na osnovu tonalne liminarne audiometrije. Dve osobe sa senzoneuralnim oštećenjem sluha i identičnim tonskim audiogramom mogu imati potpuno različite sposobnosti obrade zvučnih signala.

Za osobe sa blagim do umerenim senzoneuralnim gubicima sluha tipično je da čuju glasne delove govora kao što su samoglasnici a, o, i, e, ali ne i bezvučne konsonate kao što su t, p, k, f, s i č koji se nalaze u visokotonskom frekventnom spektru koji je kod njih sužen. Visokofrekventni zvuci nose značenje reči i ukupnu razumljivost govora dok niskofrekventni nose njegovu snagu. Rezultat toga je da pacijent čuje govor, ali da ga ne razume.

Kada je aparat za sluh najučinkovitiji?

Korist od slušnog aparata je veća ukoliko je stepen gubitka sluha manji. Govorna razumljivost je obično smanjena u slučajevima velike redukcije sluha, te se na taj način i direktno smanjuje korist od amplifikacije.

Faktori koji odredjuju kandidata za aparat za sluh mogu se podeliti na audiološke i motivacione. Audiološki faktori uključuju tip gubitka sluha i njegov stepen, kao i sposobnost razumevanja govora.

Prosečna orijentaciona vrednost gubitka sluha koja onemogućava socijalni kontakt odnosno efikasnu audioverbalnu komunikaciju predstavlja gubitak sluha izmedju 40 i 50 dB na govornim frekvencijama. Motivacioni faktori odnose se na pacijentove životne navike kao i informisanost o problemu oštećenja sluha.

Motivacija za korišćenje slušnog aparata ima direktan uticaj na njegov korisni efekat, a time i na stepen poboljšanja kvaliteta života osobe sa redukovanim sluhom. Negiranje postojanja slušnog problema smanjuje motivaciju, a time i pacijentov potencijal za korišćenje slušnog aparata.

Blagi gubici sluha se lakše podešavaju sa tehnološke tačke gledišta. Ukoliko se čeka da proces oštećenja progredira, to povećava teškoće u podešavanju slušnog aparata.

Šta korišćenje aparata treba da omogući korisniku?

Aparat za sluh treba da obezbedi nekoliko karakterističnih efekata korisniku. Osnovni je obezbeđivanje pojačanja normalnog konverzacionog govora do nivoa koji su maksimalno razumljivi tj. poboljšanje komunikacije.

Drugi je omogućavanje pacijentu da čuje ostale zvuke iz okoline kao što su zvuci koji upozoravaju na opasnost ili muzika. Takodje slušni uređaji moraju da obezbede proces edukacije, posebno kod dece oštećenog sluha. Kod ove populacije slušna pomagala omogućavaju razvoj normalnog jezika, govornih sposobnosti kao i intelektualni razvoj.

Idelani kandidati za aparat za sluh su oni pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem sluha, a imaju teškoće u ostvarivanju audioverbalne komunikacije. Mnoge osobe koje imaju dobru čujnost sa jedne strane mogu relativno dobro kompenzovati gubitak sluha na drugom uvu, što znači da većina onih koji imaju aparat, imaju i obostrano oštećenje sluha.

Medjutim savremeni digitalni aparati koje možete videti ovde, mogu korigovati različite stepene gubitka sluha pa čak i teža oštećenja uz adekvatnu audiološku rehabilitaciju.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Opn S
  • Opn Play
  • Xceed
  • Siya
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Ruby
1-Arrow Up