Jedan ili dva aparata za sluh - prednosti obostrane amplifikacije

Poznata je činjenica da većina ljudi oštećenog sluha najpre gubi senzitivnost za visoke frekvencije, koja je veoma važna za razumevanja govora. Jedno od objašnjenja je da se slušne ćelije koje primaju zvuke visoke frekvencije nalaze blizu srednjeg uva, te su neprestano stimulisane

Čak i kada zvuci niske frekvencije uđu u uvo, njihov talas u tečnosti mora proći preko ćelija za visoke frekvencije da bi došao do onih za niske. Zatim, nervna vlakna su organizovana tako da su vlakna za visoke frekvencije postavljena periferno, a ona za niske frekvencije ispod njih.

Zbog toga trepljaste ćelije i nervna vlakna, koji su zaduženi za visoke frekvencije trpe najveća oštećenja, pa se kod njih prvo i javljaju znaci oštećenja sluha.

Kada se preproučuje obostrana primena aparata za sluh

Ukoliko postoji obostrano oštećenje sluha na približno istom nivou, preporučuje se obostrana primena slušnog aparata, jer se tako obezbedjuje bolja procena lokalizacije dolazećeg zvuka kao i bolje razumevanje govora u buci. Sa druge strane obostranom upotrebom aparata eliminiše se efekat "senke glave ".

Kada osoba koja ima obostrano oštećenje sluša samo jednim uvom, teškoća u lokalizaciji zvuka može biti opasna, naročito u saobraćaju. Obostrana amplifikacija daje pacijentu sigurnost. Kada se nalazimo na ulici i čujemo trubu automobila, čulo sluha upozorava na opasnost šaljuči zvučne signale mozgu.

U nekoliko delova sekunde mozak uporedjuje informacije koje stižu iz oba uva prema snazi odnosno intenzitetu zvučnog talasa i analizira koliko je potrebno vremena da zvučni impuls stigne do svakog uva. Tako se u istom momentu dobija informacija iz kog pravca dolazi vozilo kao i koliko je daleko.

Na taj način obostranim slušanjem ne samo da se identifikuje izvor zvuka, već se odredjuje i njegova udaljenost od slušaoca. Sposobnost određivanja tačne lokalizacije zvuka proističe iz fizičke distance izmedju oba uva. To bi, na primer, značilo da ukoliko čujemo zvuk sirene automobila sa leve strane, ovaj zvuk stiže za delić sekunde ranije u levo uvo nego u desno.

Ujedno sa te strane ovaj zvuk dolazi i sa većom snagom. Na taj način u trenutku znamo da se automobil brzo približava sa leve strane. To je prirodni način koji nam daje osećaj sigurnosti i udobnosti u svakodnevnim situacijama.

Šta je auditorna deprivacija i zbog čega nastaje?

Ako se kod obostranog oštećenja sluha aparat nosi samo na jednom uvu, mozak će postepeno gubiti sposobnost korišćenja zvučne informacije iz neamplifikovanog uva. Ovo se naziva auditorna deprivacija ili lišavanje mozga auditorne sposobnosti.

Auditorna deprivacija se često dešava kada izostaje amplifikacija oštećenog uva u toku dužeg perioda. Stoga je potrebno da se što ranije sprovede obostrana amplifikacija kod obostranog oštećenja sluha, jer se tako i umanjuje rizik od auditorne deprivacije.

Osobe koje imaju gubitak sluha postepeno se tokom godina navikavaju na tišinu. Primena slušnog aparata će takve osobe naglo izložiti okolnim zvucima. Stoga je potrebno izvesno vreme za adaptaciju na relativnu glasnost uobičajenih zvukova. Slušni aparat ima mogućnost da redukuje interferenciju neželjenih zvukova iz okruženja, ali ne i da je kompletno eliminiše.

Problem tolerancije - šta kada je zvuk aparata isuviše jak?

Ako je korisniku slušnog aparata zvuk isuviše jak da postaje neugodan, to se naziva ,,problem tolerancije,,. Postojanje ovog problema može stvoriti velike teškoće u podešavanju slušnog aparata. Medjutim, porast sofisticiranih mogućnosti slušnih aparata (multikanalna kompresiona tehnologija) daju mnogo veće mogućnosti u pronalaženju rešenja za ove auditorne teškoće.

Kompresija dozvoljava podešavanje glasnosti odnosno jačine u okviru korisnog opsega, bez obzira na okruženje, tako da zvuci prestaju da budu neprijatni za slušanje.

Praćenje normalnog govora je znatno otežano ukoliko istovremeno postoji i okolna buka ili tkzv. buka u pozadini. Osoba koja ima obostrano oštećenje sluha pri odvijanju razgovora u bučnom okruženju ne može da odredi koliko je udaljen izvor zvuka i tada joj je razgovor manje interesantan.

Ukoliko se zamisli svakodnevna situacija kao što je to na primer vođenje konverzacije za vreme večere, vi ćete pokušati da vodite konverzaciju sa osobama do vas, ali ćete istovremeno primetiti da i ostali za stolom vode konverzaciju. Ova buka iz pozadine koja potiče od njihovih glasova stvaraće poteškoće ne samo da čujete reči svog neposrednog sagovornika, već i da ih razumete.

Prednosti obostrane amplifikacije

S druge strane, slušanje samo jednim uvom je psihički mnogo zamornije i predstavlja veći stres. Obostrana amplifikacija omogućava slušanje sa manjom snagom odnosno zahteva manji stepen pojačanja. To se objašnjava činjenicom da kod obostranog nošenja slušnih aparata postoji biauralna sumacija.

Studije su pokazale da auditorno slabljenje tj. lišavanje sluha u neamplifikovanom uvu koje loše čuje može rezultirati lošom govornom prepoznatljivošću koja se ne dešava kada je aparat za sluh prisutan. Slabija amplifikacija smanjuje mogućnost pojave zviždanja ili pištanja u slušnom aparatu, odnosno nastanak povratne sprege (feedback).

Medjutim, ako je potrebna obostrana amplifikacija, treba prvo proveriti da li postoji neki od uslova koji onemogućava aplikaciju dva slušna aparata, a to su: hronično zapaljenje jednog uva, velika razlika u skoru odnosno veliki disparitet u razumevanju govora izmedju jednog i drugog uva kao i teškoće u fuziji obostrane akustičke amplifikacije.

Ukoliko se pacijent odluči za monoauralnu amplifikaciju iz finansijskih ili drugih razloga, onda je mnogo korisnije da se amplifikuje uvo sa širim dinamičkim opsegom ili uvo koje ima bolju sposobnost prepoznavanja govora. Profesionalne potrebe kao i spretnost mogu imati uticaja na odluku o tome koje će se uvo amplificirati.

Mozak kao integralni deo auditornog sistema

Mozak je integralni deo auditornog sistema. Njemu su potrebni ulazni signali iz oba uva da bi se dobila informacija iz kog pravca dolazi zvuk. Sam proces slušanja se ne dešava u ušima već u mozgu.

Mozak zahteva pouzdanu informaciju iz perifernog receptora odnosno uva da bi sam zvuk dešifrovao na odgovarajući način. Korišćenjem samo jednog aparata u situacijama kada je potrebna obostrana amplifikacija redukuje mogućnosti stereoslušanja.

Biauralno slušanje ima stereoefekat koji omogućava dubinu percepcije zvuka. Monoauralno slušanje čini sve zvuke plitkim i površnim, ravnim i neprirodnim. Stereoslušanjem se ne obezbeđuje samo veća prirodnost zvuka već je zvuk tada i mnogo jasniji.

Da bi mogle da obezbede predstavljanje prave vizije zvuka, obe polovine mozga moraju da rade sihronizovano i harmonično. Imati sposobnost obostranog slušanja je isto tako važno kao i imati sposobnost binokularnog vida.

Kao što mozak pretvara dve slike iz dva oka u jednu sliku, takva vrsta percepcije se dešava i u auditornom sistemu.

Oba uva šalju signale ka mozgu, pri čemu signali putuju kroz moždano stablo komplikovanim nervnim putevima. Neki auditorni impulsi prelaze na suprotnu stranu i stimulišu suprotnu stranu mozga, dok drugi stimulišu istu stranu. Ovakav tip kompleksnih obrazaca akustičkih stimulusa čine tzv. auditornu inteligenciju.

U slučaju monoauralnog slušanja odnosno ako nema bilateralne raspodele signala, auditorna inteligencija je smanjena. Biauralnom amplifikacijom omogućava se slanje auditornih poruka na obe strane mozga i sledstveni porast auditorne inteligencije.

Savremeni modeli aparata pružaju svojim korisnicima mnogo bogatije iskustvo slušanja u svakodnevnom životu i primer su uređaja koji odlikuje preciznost i kvalitet zvuka. U konsultaciji sa stručnjakom, odaberite odgovarajuće rešenje u skladu sa vašim individualnim potrebama i uživajte u svim nijansama tonova koji sačinjavaju i boje svakodnevnicu.